Mi i klijenti

Svi vole novo, ali mi nismo svi. Znamo veoma dobro da će klijenti (oni koji se prave pametni) odmah pitati / tražiti da u ceni od prošle godine stoji i da se sajt sada unapredi u najnoviju i najnapredniju verziju do sada (ah, kako volim tu rečenicu — jedva čekam da neko svoju novu verziju okarakteriše kao najgoru i najnazadniju).

I ne bi bio problem da se stvari unaprede kada bi to bilo ono čuveno (i svima nama tako dobro poznato) tri klika mišem. Uostalom, ionako mi ništa ne radimo, samo preuzmemo nešto što je free, pokrenemo update i sve se samo sredi.

Osim što to nikad nije tako.

O svemu vezanom za razvoj sajtova može da se nađe dosta informacija, mnoštvo blogova, savetodavnih i kompilatorskih sajtova, video tutorijala i knjiga.

Ono što se relativno teško (ili makar teže) nalazi jeste čuveno kako proceniti posao (vrednost i obim), kako ga koncipirati, voditi, naplatiti i koja je paradigma kasnijeg održavanja, praćenja i unapređivanja.

Da, svima nam je jasno da svi ti koraci postoje (ništa novo). Ali kada treba da klijentu sve to objasnite, on je tiltovao[1] već kod druge rečenice (prvu je uspešno izignorisao kao geek-talk ali druga ga je uverila da imate nameru da nastavite sa tim a on to ne može da podnese!) Uostalom, da želi sve to da zna, bavio bi se time a ne svojim poslom.

Takođe se susrećemo i sa teškim diletantima i prevarantima u ovom poslu (prevarant je univerzalni posao, samo menja milje iz kojeg deluje) koji prodaju maglu vešto manipulišući klijentom na liniji tiltovanja: pričaju toliko da fasciniraju i predstave se kako znaju ali ne previše da tiltuju čoveka. Mi, u najboljoj nameri, želimo da objasnimo klijentu šta znači ono što mu treba i zašto ali proizvodimo kontraefekat (neretko).

Jedan od problema poslovanja u Srbiji (znate da se firme dele na dve vrste: outsourcing koji rade za strane klijente i one koji se bore sa domaćim) jeste upravo totalni nedostatak bilo kakvih poslovnih principa i praksi.

Svi znamo za čuvenu dogovor kuću gradi a manje za verba volant scripta manet (reči lete, pisano ostaje). Neki klijenti se nalaze čak i uvređeni, Zar moja reč nije dovoljna, a onda kada se dese više sile (kojih kod nas ima na pretek) dolazi do raznih formi izbegavanja svojih obaveza.

Ono što mora da se shvati jeste da ugovor stoji ako stvari ne idu kako je dogovoreno. Ako se dogovor poštuje onda se na ugovor hvata paučina u registru sa svim ostalim papirima. Ali ako imate problem, jedino kvalitetan ugovor normira i arbitrira ko se dogovora drži a ko ne.

Ugovor se često uradi kao formalnost (član 1. dve strane.. član 2 radimo.. član 3 nadležan sud.. Neki grad, tog i tog..) što je jednako loše. Ugovor uvek treba da ima jasne odredbe o obimu posla, vremenu realizacije i konsekvencama nepridržanja ugovora jer je to jedino što daje pravni osnov za bilo koju pravnu akciju, makar to bila opomena pred tužbu (ne ulazimo sada u aspekte srpskog sudstva).

Stoga sastavni deo ugovora treba da bude i projekat, bilo u samom ugovoru bilo kao aneks koji navodi tačno i nedvosmisleno šta će biti urađeno i pod kojim uslovima. Ne može da se smatra da je projekat 1. uraditi sajt (i zaključno sa brojem jedan). Projekat treba da se podeli u faze (recimo istraživanje, izrada koncepcije, izrada dizajna, izgradnja teme, postavljanje sajta, punjenje sadržaja, optimizacija, SEO, puštanje u rad) i svaka faza treba da bude objašnjenja sa nekim normama vremena realizacije (u satima ili danima).

Time će i sam klijent uvideti da to nisu tri klika ili copy-paste free fajlova već da iza svega stoji i znanje i iskustvo i svest o tome šta se radi.

Znate ono, zvoni telefon..

• Dobar dan, pošto je kod vas sajt?
• Moiim?
• Pa da li radite sajtove? Da? Pa pošto je jedan?
• Naravno da radimo, ali.. zavisi od toga kakav je (ide kraći elaborat o vrstama, mogućnostima, sistemima.. avioni, kamioni)
• Nisam to pitala, pitam pošto sajt?
• Recimo između 400€ za jednostavniji, 1.200€ za komplikovaniji i još 2.000€ za pun e-komerc.
• E to sam htela da znam! A koliko bi bio najskuplji?
• (!"#$%##!" ali u sebi) Recimo za sajt tipa e-bay ili google negde između 1 i 2 miliona (namerno izostavljam čega)
• Dobro, hvala vam.

Ovo je stvarni razgovor od petnaestak minuta, skraćen izbacivanjem nepotrebnog. Odbila je da se predstavi, očigledno tražeći kontraponudu da bi se cenjkala sa onim ko je prvi ponudio.

Bilo kakav ozbiljan posao se ne dogovara telefonom, niti se bira kao gotov paket, one click install odnosno instant espresso. Takav inicijalni odnos prvo urušava bilo kakvo vrednovanje od strane potencijalnog klijenta. Drugo i mnogo bitnije je odnos klijenta prema svom sajtu. Na žalost (a na sreću ozbiljnih igrača) sajt je živ a ne katalog koji se jednom uradi i ostane takav zauvek.

Klijent koji se ne stara o svom sajtu ne vidi da mu taj sajt išta donosi a ako to ne vidi, onda ne vidi ni zašto bi ga održavao ili imao. Zna da bi trebalo da ga ima (svi ga imaju) ali.. ma može on to isto da nađe i jeftinije. I nađe jeftinije.

Ali to već nije naša šolja čaja[2], zar ne?

[1] Tiltovanje je termin koji je iz preistorijskog vremena kada su ljudi igrali fizičke flipere (specijalizovana igračka sa loptom koja ide po nekom sklopu udarajući keksiće a bivajući udarena od strane vaših polugica i drugih stvačica po lavirintu) pa kada bi u nameri da skrenu loptu sa bunara (putanja između polugica koja ne može da se odbrani) udarali fliper koji bi na prejak udarac tiltovao tj ugasio komande dok loptica ne propadne kažnjavajući nas za varanje.

[2] Not my cup of tea, engleski idiom za nešto što nije po vašem ukusu ili nije igra koju bi ste igrali.